Kratka istorija Pamukkale i Hijerapolisa
Travertini Pamukkale nastajali su tokom stotina hiljada godina: termalna voda bogata kalcijumom izlazila je iz zemlje, hladila se i taložila meki beli kalcijum-karbonat koji se polako stvrdnjavao u blistave terase koje danas vidimo. Ljude su ovi topli mineralni izvori privlačili još od antike, zbog verovanja u njihovu isceliteljsku moć.
Oko 190. godine pre nove ere helenistički kraljevi Pergama osnovali su banjski grad Hijerapolis na visoravni iznad terasa. Pod rimskom vlašću cvetao je kao čuveno lečilište, s raskošnim termama, velikim pozorištem, hramovima i jednom od najvećih antičkih nekropola u Anadoliji. Snažan zemljotres 60. godine nove ere razorio je veći deo grada, koji je potom obnovljen u elegantnom rimskom stilu čije ruševine i danas stoje.
U vizantijsko doba Hijerapolis je postao važno hrišćansko središte, povezano s apostolom Filipom, za koga se veruje da je ovde postradao mučeničkom smrću. Nakon ponovljenih zemljotresa grad je do 14. veka postepeno napušten i polako prekriven belim travertinima. Godine 1988. Pamukkale i Hijerapolis su zajedno upisani na UNESCO listu svetske baštine — zbog izuzetne prirodne lepote i kulturnog značaja.
